Течни медијум за хлађење коришћен у то време била је чиста вода, помешана највише са малом количином дрвног алкохола да би се спречило смрзавање. Циркулација расхладне воде у потпуности зависи од природног феномена топлотне конвекције. Након што расхладна вода апсорбује топлоту из цилиндар, природно тече нагоре и улази у горњи део радијатора. Након хлађења, расхладна вода природно тоне на дно радијатора и улази у доњи део цилиндра. Коришћењем овог принципа термосифона, задатак хлађења је скоро немогућ. Али убрзо након тога, пумпе су додате у систем за хлађење како би расхладна вода текла брже.

Центрифугалне пумпе се генерално користе у систему за хлађење модерних аутомобилских мотора. Најлогичнија локација за пумпу је на дну система за хлађење, али већина пумпи се налази у средини система за хлађење, а неколико се налази на врху мотор. Пумпа за воду инсталирана на врху мотора је склона кавитацији. Без обзира где се пумпа налази, количина воде је веома велика. На пример, пумпа за воду у В8 мотору ће произвести око 750Л/х воде у празном ходу и око 12.000 Л/х при великој брзини.

Што се тиче радног века, највећа промена у дизајну пумпе је била појава керамичке заптивке пре неколико година. У поређењу са гуменим или кожним заптивкама које су претходно коришћене, керамичке заптивке су отпорније на хабање, али су такође склоне огреботинама од тврде честице у води за хлађење. Иако у циљу спречавања квара заптивке пумпе и континуираних побољшања дизајна, до сада нема гаранције да заптивач пумпе није проблем. Када дође до цурења у заптивци, подмазивање пумпе лежај ће се испрати.